Milena Depolo

Jedna varijanta podnaslova ovogodišnjeg TIBA Festivala bila je – da ga nema. Jer, kada se izgovori „10. TIBA“, to samo po sebi govori mnogo. I samo osnivanje internacionalnog festivala pozorišta za decu i mlade u tako nepovoljnim okolnostima, gde se ta oblast pozorišne umetnosti prilično ignoriše, je velika hrabrost, a uspeti da on traje deset godina, je i više od toga. U svakom slučaju, sigurni smo da su ovo tek TIBINI počeci, i da ćemo tek imati mnogo toga da ponudimo. I što je još važnije, sigurni smo da je TIBA učinila pozorište za decu i mlade mnogo vidljivijim, i da pomenuto ignorisanje istog polako postaje manji problem. A možda taj problem jednog dana i nestane.

Druga varijanta podnaslova bila je „montaža atrakcija“. Uspeli smo da ove godine u Beograd dovedemo zaista kvalitetne predstave, među kojima ima pozorišta za bebe, ali i za tinejdžere, ima adaptacija klasika, ali i predstava rađenih prema savremenim tekstovima za mlade, ima klasičnog, ali i plesnog pozorišta. Jednostavno, na 10. TIBI smo se potrudili da ponudimo mnogo toga različitog, a na svoj način „atraktivnog“, a nit koja povezuje ove predstave je umetnički kvalitet.

Treća i „pobednička“ varijanta podnaslova je „šest dana za vunderkinde“. Vunderkind je i mali Mocart iz Izraelske predstave, ali i Crvenkapa, i pet dečaka, i Maks i Alojzije iz Nemačke, a što je najvažnije od svega – vunderkindi sede u publici. Pozorište je ostalo jedno od poslednjih mesta koje ceni svoju publiku i u kome svako može da se oseti posebnim i nađe u sebi nešto što ga čini vunderkindom. (I odrasli su vunderkindi!) A pozorište za decu i mlade, čak i u veku u kome to izgleda nemoguće, zaista može da promeni svet. Nečiji.

Program festivala 2012