TOM SOJER I ÐAVOLJA POSLA

POZORIŠTE BOŠKO BUHA
Beograd, Srbija/Belgrade, Serbia
TOM SOJER I ÐAVOLJA POSLA
pisac: Milica Piletić po romanu „Doživljaji Toma Sojera“ Marka Tvena reditelj/director: Jovan Grujić
kompozitor: Srđan Marković
koreografija i scenski pokret: Bojana Mišić
scenografija: Janja Valjarević
kostim: Momirka Bailović
autori songova: Dejan Ðonović, Milica Piletić

uloge: Nemanja Oliverić, Miloš Vlalukin, Viktor Savić, Ivan Mihailović, Andrijana Tasić, Aleksandra Simić, Boba Latinović, Branislav Platiša, Ivan Jevtović, Miljan Prljeta, Dragoljub Denda, Vladan Dujović, Borka Tomović, Nenad Nenadović
Bend Krejzi Misisipiz/Band Crazy Mississippies: Ana Ðokić, Miloš Nikolić, Branko Trijić, Srđan Marković, Branko Marković, Bojana Stamenov, Saška Janković

O predstavi

Svako ima svog Toma Sojera, svako ima svog Haka, Bena i Beki… Svako voli da se seti detinjstva i vremena kada je po džepovima nosio klikere i crveneo pri pomisli na prvi poljubac. Ali, onda se pogledamo u ogledalo, i ugledamo lik Tetke Poli Pačvork, Mafa Potera ili Sudije Tačera… I smesta poželimo da oživimo trenutak kada smo sa prijateljima smišljali razne smicalice. A posle ove predstave, najviše od svega ćemo poželeti – da sa prijateljima uz muziku farbamo ogradu, kao Tom, Hak i Ben…
Najbolje recepte za nestašluke napisao je Mark Tven kroz lik Toma Sojera, pegavog dečaka sa obale Misisipija. Ali, pored toga, u njegovim delima o Tomu su i recepti za građenje pravog i odanog prijateljstva, za odvažno prilaženje devojčicama i, naravno, za uspešno manipulisanje odraslima… Koje nekada može biti i od velike koristi! U komadu koji je Milica Piletić napisala prema čuvenom Tvenovom romanu, na površinu će isplivati veliki i važan motiv: trenutak kada trojica dečaka postaju vlasnici tajne od koje direktno zavisi život jednog čoveka, susretnu se sa toliko velikom odgovornošću – i donesu pravu odluku! To je upravo onaj trenutak kada napravimo taj presudan korak koji nas deli od toga da postanemo odrasla osoba… Predstava u režiji Jovana Grujića će odraslu publiku brzo i lako podsetiti na taj trenutak, a najmlađu publiku, kojoj je i namenjena, podstaćiće da do kraja i beskompromisno (ponekad i besramno!) uživa u detinjstvu, da neguje prava prijateljstva i – da bude hrabra! Takođe, susrešće je sa pitanjem šta je to prijateljstvo, šta je ljubav, a šta odgovornost. A čim sebi počnete da postavljate ta pitanja, to znači da se u vama već krije jedna odrasla osoba… Ali… Nikada toliko odrasla da nam nestanu pege sa nosa ili iz džepa prestane da nam viri praćka!